Connect with us

Sudbine

Zbog ljubavi otišla na SELO: Beograđanku Svetlanu dočekala svekrvina TORTURA, na SAHRANI sve kulminiralo

Published

on

Par se upoznao u Beogradu, na fakultuetu i odmah su se zaljubili jedno u drugo

 

U današnje vreme, nije česta pojava da devojka iz grada pristane da zbog ljubavi ode na selo. Međutim, Svetlani iz Beograda ljubav  prema mužu je bila najbitnija, ali njegova mama joj je svakodnevno zagorčavala život.

 

Da stvar bude još gora, odnos između Svetlane I. (37) i njene svekrva kulminirao je na sahrani.

 

– Rođena sam u Beogradu, moji roditelji takođe, ali nikada nismo nešto držali do tog “gradskog pedigrea”. Normalno sam vaspitavana, mama i tata su me učili da cenim ljude ne po tome odakle su nego kakvi su. Zato ni njima nije smetalo kada sam im rekla da se udajem za “momka sa sela”. Goran je iz okoline Knića, jednog sela koje ne bih da imenujem. Dovoljno je da kažem da je to Šumadija, a najbliži veći grad je Kragujevac – počela je Svetlana svoju ispovest.

 

Par se upoznao u Beogradu, na fakultuetu i odmah su se zaljubili jedno u drugo. Nije prošlo mnogo, Goran je upoznao njene roditelje koji su ga prihvatli kao svoje dete. Godinu dana kasnije, kada su već odlučili da se venčaju, Svetlana je otišla na selo kod njegovih i taj susret je takođe prošao idilično.

 

– Svekrva je bila divna, mila žena, koja se jako trudila da mi ugodi. Bilo mi je prosto neprijatno koliko je trčkarala oko mene nutkajući me svim i svačim. Njegovi su bili bogati, ne samo za seoske uslove, nego inače. Imali su dosta zemlje i veliki broj ljudi koji su za njih radili. Bila sam impresionirana kako održavaju domaćinstvo i svidela mi se ideja da decu odgajam u prirodi, na čistom vazduhu.

 

Tako je i bilo. Digli su ruke od fakulteta i odlučili da se presele na selo. Deca su stigla veoma brzo, prvo sin, a za godinu i po dana i ćerka.

 

– Svekrva mi je dosta pomagala oko dece, bila je mala razlika među njima i iskrena da budem, nisam se baš najbolje snalazila. Stalno mi se činilo da nešto grešim, a ona je uvek bila tu da me ispravi. Nije to radila s nipodaštavanjem ili prekorno, zaista sam osećala da me vidi kao svoje dete i da mi želi samo najbolje.

 

Nedugo zatim, počela je polako da se nameće i potiskuje Svetlanu. Snajkin ručak bi uvek nekako završavao u zamrzivaču, “za neki drugi put”, a jelo se ono što svekrva spremi.

 

– Kapirala sam, možda je njeno ukusnije. Nema veze. Činilo mi se da i deca više vole njenu kuhinju, pa nisam ništa rekla. Prvi kuršlus je izbio kada nam je u goste došla njena sestra sa mužem.

 

U tom trenutu sam presvlačila ćerku i spremala je za spavanje, pa sam izašla iz sobe tek posle pola sata. Dočekalo me je njeno besno lice, videla sam da joj nije pravo što nisam potrčala da skuvam kafu i dočekam goste. Kad su otišli, zajedljivo mi je rekla: “Ćero, kod nas se sve ostavlja kad gosti uđu na kapiju. Red je da se dočekaju kafom i ratlukom”. Pokušala sam da se opravdam, ali na kraju sam se izvinila. Možda je žena stvarno bila u pravu.

 

Nedugo zatim novac je polako postao problem. Kako je Goran radio sa ocem, a Svetlana nije bila zaposlena, zavisili su od njihovog novca.

 

– Ko ima više, taj je glavni i sve može. Ko ima manje para, nema pravo glasa. To je bilo pravilo koje mi je vrlo brzo predočeno. Kad smo išli u Kragujevac u veće nabavke, umela je da vadi iz kolica stvari koje sam odabrala govoreći da nam to nije potrebno, da već imamo u kući slično. Najviše joj je smetala moja kozmetika.

 

Šamponi koje sam do tada koristila za nju su bili “čisto bacanje para”, smatrala je da isti posao vrše i oni domaće prozvodnje. Kreme su bile “glupost”, a mleko za telo praktično “sotonin izum”. Pokušala sam nešto da kažem mužu, ali on je mislio da preterujem i da sam preosetjiva. Ipak smo živeli pod njihovim krovom.

 

Tada je prvi put saznala za neke običaje. Kao na primer, da žena ne sme da sedi napolju i igra karte. To je bila sramota.

 

– Goranu su došli rođaci iz sela, fini ljudi, vredni i pametni. Volela sam kad su nam dolazili u goste. Sedeli su tako ispred kuće za stolom i igrali karte, smejali se, podvaljivali jedan drugom. Pridružila sam im se, pa smo igrali u tablić u parovima. Pilo se neko pivce tu, baš smo se lepo zabavljali, a onda je došla svekrva i sve pokvarila.

 

Uzela je moju čašu s pivom i krenula u kuću, drsko mi dobacivši da me traži sin. Krenula sam za njom da bi mi ona u hodniku rekla da “nije red da žensko igra karte sa muškima i to da ceo svet vidi”.

 

Bila sam u šoku. Koji “muški” i koji svet? Moj muž i njegova braća? Prvi put sam “razvezala jezik” i rekla joj da u Beogradu to nije običaj i da se ne pravi razlika između muškaraca i žena. Odgovorila mi je: “Pa ti, ćero, idi onda u Beograd”. Preplakala sam celu noć, sve sam ispričala Goranu koji me je molio da se smirim i da će razgovarati s majkom.

 

Ali, razgovor nije pomogao. Svekrva je nastavila da joj zamera, da se poziva na običaje, razlike između grada i sela, navodeći da se “kod njih tako ne radi, da je sramota” i slično, a onda su otišli na sahranu svekrvinog zeta. To je bila kap koja je prelila čašu.

 

– Prvo me je terala da uđem u sobu gde su držali telo pokojnika, jer je tako kod njih običaj i zahtevala da ga poljubim. Šta da vam kažem, bilo mi je užasno, u životu nisam videla “mrtvaca”, ali nisam htela da je uvredim i poljubila sam mu ruku. Onda je trebalo da povorka krene na groblje.

 

Išlo se peške kroz celo selo, sanduk je bio otvoren, a trebalo je da mi idemo u koloni iza. Ako mene pitate, meni je to sve užasno neljudski i neukusno da truckamo kosti pokojnika kroz selo dok ga svi gledaju, ali takav je bio njihov običaj. Taman sam uzela venac i stala u povorku kad je dreknula na mene da odmah izađem.

 

Nisam znala šta sam skrivila. Uhvatila me je za ruku obrušila se na mene rečima da treba da me je sramota, da nemam poštovanja prema mrtvima, da nisam vaspitana i dalje nisam znala šta nije bilo u redu.

 

Pokazala je rukom na moje gole noge. Bila sam u crnoj suknji, ali nisam imala čarape. Rekla mi je: “Takva nećeš ići na groblje. Žena ne sme bosih nogu u crkvu i na groblje, zar te ništa nisu naučili”. E tad mi je prekipelo. Sve ono “beogradsko” u meni je izašlo napolje.

 

– E, kevo, taj film nećeš gledati. Muka mi je od vaših seljaških običaja. Na plus 40 da nosim čarape, ne pada mi na pamet. Mogu da se odmah okrenem i odem, pa ti pravdaj tamo kod svojih gde ti je snaja ili ćeš da prihvatiš. Trećeg nema i nemoj da ti pada na pamet da pokušaš nešto preko Gorana, ja od sada poštujem samo svoje običaje.

 

Kako je Svetlana otkrila, svekrva se durila nekoliko dana, ali je popustila i danas žive zajedno, ali skoro da ne pričaju. Samo ono osnovno i najčešće kada dođu gosti. Da ne bi selo pričalo.(RBSM-RADIO)

 

GLEDAJTE NAJNOVIJE SERIJE – SVE EPIZODE NA SAJTU – KLIKNI OVDJE 

www.rbsm-serije.com

Pratite nas na INSTAGRAMU I FACEBOOKU 

(RBSM-RADIO)

Share this…
Share on Facebook

Facebook

Pin on Pinterest

Pinterest

Tweet about this on Twitter

Twitter

Share on LinkedIn

Linkedin

Sudbine

Tamaru (13) je vozač autobusa ODMERIO, pa je pitao nešto SKANDALOZNO: Nije ga bilo sramota

Published

on

Tamaru (13) je vozač autobusa ODMERIO, pa je pitao nešto SKANDALOZNO: Nije ga bilo sramota 

 

Devojčica je ostala bez prevoza, jer nije imala čime da se “pokrije”

Trinaestogodišnja devojčica iz Izraela kaže da joj je zabranjeno da uđe u autobus na severu zemlje jer je vozač ocenio da je njena odeća „s*ksualno uznemiravanje“.

 

Tamara Lahav je u petak, u šortsu i majici bez rukava čekala autobus broj 9 u mestu Or Akiva, kada se incident dogodio. Tog vrelog dana ju je, kako piše Harec, vozač pitao da li ima “nešto da se pokrije” čim je otvorio vrata.

 

Lahav je rekla za taj list da je bila iznenađena pitanjem, ali da mu je odgovorila ne da nema ništa drugo da obuče. Vozač je potom zatvorio vrata i odvezao se.

 

Tinejdžerka, koja živi u kibucu Mabarotu, rekla je da joj je vozač autobusa rekao da način na koji je bila obučena predstavlja “s*ksualno uznemiravanje”.

 

Lahav je planirala da ode u tržni centar u Binjamini i rekla je da je bila u šoku i da zapravo nije razumela šta se dogodilo.

 

– Posle toga sam zažalila što se nisam suprotstavila vozaču. Mislim da dečaci ne bi imali isti tretman – kazala je ona.

 

Njena majka Jael Lahav je podnela prijavu protiv vozača javnom prevozniku. Ona je njegove postupke nazvala kršenjem osnovnih prava svih građana i “pre svega povredom ljudskog dostojanstva”.

 

Dodala je da odgajaju Tamaru da bude deo ravnopravnog društva i veruje da vozač ne bi komentarisao da se muškarac ili dečak tako oblači, tako da nema razloga da to radi za ženu ili devojčicu.

 

Zvaničnik Ministarstva saobraćaja rekao je za Harec da vozačima nije dozvoljeno da odbiju prevoz putnicima zbog načina na koji su obučeni.

 

Kompanija “Kavim” za koju radi vozač, poručila je da će istražiti incident i da će protiv njega biti preduzete disciplinske mere ako otkriju da je prekršio njihovu politiku. (RBSM-RADIO)

 

GLEDAJTE NAJNOVIJE SERIJE – SVE EPIZODE NA SAJTU – KLIKNI OVDJE 

www.rbsm-serije.com

Pratite nas na INSTAGRAMU I FACEBOOKU 

(RBSM-RADIO)

Share this…
Share on Facebook

Facebook

Pin on Pinterest

Pinterest

Tweet about this on Twitter

Twitter

Share on LinkedIn

Linkedin

Continue Reading

Sudbine

MUŽA VARA SA DETETOM I UŽIVA! On je generacija njenih ćerki, ali ne može da mu odoli zbog izgleda, pa se pita: Šta da radim?

Published

on

MUŽA VARA SA DETETOM I UŽIVA! On je generacija njenih ćerki, ali ne može da mu odoli zbog izgleda, pa se pita: Šta da radim?

 

Svaki brak sa vremena na vreme uđe u krizni period, a to dovodi i do manjka poverenja i nedostatka se*sualnih odnosa sa supružnikom. Mnogi parovi u toj fazi nađu se pred ivicom pucanja jer jedno od njih, ili čak oboje, uđu u aferu.

Jedna žena otkrila je da je ušla u vezu sa momkom koji je generacija njenih maloletnih ćerki, iako je još uvek u braku koji traje već 18 godina.

 

Kaže da je njen muž odličan otac, ali s obzirom na to da njihove ćerke u poslednje vreme ne provode mnogo vremena kod kuće, oseća se kao da je zaglavila sa njim:

 

– Ne obraća pažnju na svoj izgled, previše pije i nikada ne želi ništa da radi u društvu drugih ljudi. Nikada me ne vodi nigde. Smeta mu kada pozovem prijatelje na druženje jer onda može ne gledam sport na televiziji.

 

Osim toga, ni njihov se*sualni život nije dobar. Imaju se*s samo jednom u dve nedelje, subotom, a kad se završi, on samo zaspi pored nje. Nedavno se pored njih doselila nova porodica sa 19-godišnjim sinom koji izgleda veoma dobro.

 

– Dečak ima lepo telo i podseća me na mog muža kada je bio mlađi. Jednog dana je ostao zaključan ispred svoje kuće i pitao me da li može da se istušira ​​kod mene, na šta sam pristala. Donela sam mu peškir i stajao je go, okrenuo se prema meni i poljubila sam ga.

 

Priznao joj je da mu se dopada od prvog dana i vrlo brzo su završili u krevetu. Od tada se viđaju svaki dan. Njen muž radi do kasno, a ćerke nikada nisu kod kuće, tako da nije zabrinuta da li će je neko uhvatiti u krevetu sa detetom. Kaže da je srećna, ali ne zna šta dalje.

 

Deidra ju je ovako posavetovala:

 

– Ako se ovo nastavi, nema srećnog kraja. Možete li da zamislite šta će reći vaše ćerke? Ili vaš muž? Brak pun strasti i ljubavi se ne dešava sam od sebe, morate da radite na tome. Recite svom mužu da ste nesrećni i poradite na svojoj vezi.(RBSM-RADIO)

 

GLEDAJTE NAJNOVIJE SERIJE – SVE EPIZODE NA SAJTU – KLIKNI OVDJE 

www.rbsm-serije.com

Pratite nas na INSTAGRAMU I FACEBOOKU 

(RBSM-RADIO)

Share this…
Share on Facebook

Facebook

Pin on Pinterest

Pinterest

Tweet about this on Twitter

Twitter

Share on LinkedIn

Linkedin

Continue Reading

Sudbine

Miris sarajevskih ćevapa u St. Luisu: PRIČA O LJUBAVI I USPJEHU EDE NALIĆA I NJEGOVE IZABRANICE LORYN

Published

on

Miris sarajevskih ćevapa u St. Luisu: PRIČA O LJUBAVI I USPJEHU EDE NALIĆA I NJEGOVE IZABRANICE LORYN

 

Magazini svjetskog glasa poput Esquirea, Feasta, Saucea i Food & Wine istaknuli su Balkan Treat Box, čevabdžinicu koju u SR. Luisu drže Edo i Loryin Nalić, kao mjesto vrijedno pažnje, a jedno od glavnih jela, ćevapi su u somunu. Još zanimljivije od činjenica da su ćevapi pravi hit u Missouriju jest da ih priprema Loryn Nalić, polufinalistica prestižne nagrade “James Beard” sa svojim suprugom Edom Nalićem, rodom iz Zvornika.

 

Ovo je zanimljiva sudbinaska priča dvoje ljudi, koje je spojila sudbina, a prerasla je u duplu ljubav – bračnu i kulinarsku. Loryn je tako promijenila nekoliko poslova koji su bili vezani uz rad u restoranima, a jedno vrijeme bavila se i distribucijom namirnica za restorane.

 

Edo Nalić nakon rata preselio se u Sarajevo, a zatim 2004. otišao u Ameriku. S obzirom da je uspio dobiti samo turističku vizu, morao je naći način kako ostati u Missouriju. Samo godinu dana nakon susreta s Loryn, Edo je primio obavijest o deportaciji.

 

“Ne moram vam ni reći koliko me ta vijest potresla. U prvih godinu dana uspostavili smo odnos bliskog prijateljstva, no nisam željela da ode, i tako smo se vjenčali u tajnosti. U početku nismo htjeli reći ni najbližima, ali na kraju je sve dobro ispalo, i već smo 14 godina u sretnom braku”, kaže nam Loryn Nalić.

 

U decemnru 2016. godine otvorili su Balkan Treat Box, koji je u početku funkcionirao kao food truck.

 

“Odlučili smo pripremati sarajevske ćevape. Koristimo samo junetinu, a od začina sol i biber. Najvažnije je imati strpljenja, i mi smjesu puštamo da odstoji tri dana prije nego što je termički obradimo. Ćevape uvijek pečemo na roštilju na drva. Osim toga, i kajmak i somun radimo sami, a ćevape služimo, naravno, uz malo luka”, kaže nam Edo Nalić.

 

Iako Loryn cijelu svoju karijeru veže uz ugostiteljstvo, poželjela se dodatno educirati i u potpunosti iskusiti bosansku kuhinju. Tako su 2013. godine otputovali u Bosnu, ali posjetili su i Hrvatsku. Posebno ju je očarala Makarska, koju opisuje kao živu razglednicu.

 

 

 

“Teško mi je sabrati emocije koje vežem za to putovanje. Toliko mi se svidjela kuhinja i gostoljubivost ljudi da ponekad imam osjećaj kao da oduvijek ondje pripadam. Za vrijeme putovanja probala sam i banjalučke i travničke ćevape, ali ipak smo se odlučili raditi sarajevske zbog Edinog porijekla.

 

Tada sam prvi put upoznala Edinu porodicuj, a ondje sam naučila praviti i pitu, sarmu, punjene paprike, musaku, ma samo recite što želite!”, ushićeno govori Loryn, prisjećajući se putovanja. Dodaje kako su joj neke tehnike bile teške, ali kako je vrlo brzo usavršila pripremu bosanskih klasika, iako smatra kako nikad neće kuhati tako dobro kao Edina mama Zehra. – kaže za Jutarnji Loryn.

 

Kako su stanovnici Missourija prigrlili ćevape? Nalićevi su jednoglasni u mišljenju da je takav tip kuhinje vrlo blizak gostima. Cijene su niske do srednje visoke. Tako ćete pljeskavicu u somunu platiti 13 dolara, šopsku salatu 6, a ćevape 12 dolara za veliku porciju i upola manje za malu.

 

Dodaju kako imaju sjajnog mesara, a kajmak nikad nisu ni pokušali kupiti, već uvijek gostima nude vlastiti. Iako su ćevapi jelo koje ih najbolje predstavlja, ističu kako Balkan Treat Box nisu samo ćevapi, i kako su ponosni i na druga spomenuta jela.

 

U vrijeme globalne pandemije, posao im je stagnirao, i u pet radnih dana prodaju četiristotinjak porcija. Jedno od najvažnijih priznanja u karijeri im je plasman u polufinale nagrade “James Beard”. Zašto su toliko posebni? Nalići smatraju kako rade jednostavnu i ukusnu hranu, a ulaskom u njihov restoran ulazite u njihov dom (RBSM-RADIO)

 

GLEDAJTE NAJNOVIJE SERIJE – SVE EPIZODE NA SAJTU – KLIKNI OVDJE 

www.rbsm-serije.com

Pratite nas na INSTAGRAMU I FACEBOOKU 

(RBSM-RADIO)

Continue Reading

SLUŠAJ RADIO

  1. RBSM RADIO

July 2022
M T W T F S S
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Popularno

Copyright © 2021 Radio Balkan Seher Mahala