“ZALOGAJ DELIMO NA SEDAM DELOVA” Devetočlana porodica Radovanović svaki dan se bori sa glađu i to NIJE JEDINO ŠTO IH MUČI
U zaseoku Bojanići kod Kragujevca živi devetočlana porodica Radovanović. Muž, žena i njihovo sedmoro dece. Svi jedno drugom do ušiju, a žive teško detinjstvo, teško, ali puno sloge i ljubavi.
Majka Vesna (39), na pitanje kako se snalazi, tiho kaže: “Kako znam i umem…”
Najstariji je Jovan (18) koji završava treću godinu škole za stolara. Marko je tri godine mlađi, uči zanat za bravara zavarivača. Stefan (12) ide u šesti razred. Sara (9) je školarac, drugi razred. Ivana se sa svojih šest godina sprema da postane đak prvak. Trogodišnji Ignjat i najmlađi Lazar, beba od dva i po meseca, stalno su uz mamu. Svi oni žive od socijalne pomoći. Ukupno 21.700 dinara za mesec dana.
Svi dele ono što se ima. Na devet delova, često i na sedam.Ova velika, siromašna, ali složna porodica snalazi se kako zna i ume da ne budu gladni… – da ima za decu, majka i otac su izdržljiviji.
– Jedemo to što mama skuva. Delimo na jednake delove – kaže Stefan.
Od septembra će biti još jedan školarac. Treba nabaviti knjige, obući ih i obuti.Radovanoviće život stalno pritiska. Jedno nekako reše, odmah stiže drugi problem. Četvoro dece idu u školu.
-Skromno nam je sve u životu, pa smo valjda i mi takvi. Ne tražimo mnogo. Da bar deca imaju krevete. Ovako spavaju po dvoje ili troje u istom krevetu . Moja deca rade i pomažu drugima, isto kao i ja. Negde dobijemo hranu, negde garderobu, negde neki dinar. – otvara dušu Zoran.
Ume da prepozna lekovito bilje, donosi i pečurke. Što ubere prvo ostavi za porodicu, a onda nosi drugima da nešto zaradi. Kaže da bi najviše voleo da on i braća i sestre imaju svoju sobu, i da mogu da mu u goste dođu drugari. Ovako, nema gde da ih pozove.Svi su vredni i pošteni. Deca su vesela. Slažu se, vole se. Po skromnom, ali čistom dvorištu trče, jure se. Smeju se i šale. Marko je poznat po tome što voli da ide u šumu koju dobro poznaje…
. Veselo je, nasmejano dete. Jedva čeka školu…Mala Ivana trči po dvorištu
– Čekam samo dan da krenem i da sednem u klupu, da imam učiteljicu. Imam drugare s kojima se igram, ali se igramo samo kod njih, ovde nemamo gde Ja ću da budem đak. Već učim slova. Braća mi pomažu.- kaže Ivana.
-Delimo sve. Kada je hladno, deca se skupe jedno uz drugo. I tako spavaju, toplije im je, kada je toplo nešto je lakše Odeću nam daju ljudi kada ih njihova deca iznose ili ih prerastu. Najveći problem nam je obuća. A kuvamo ono što imamo, i svi zajedno jedemo. – priča Vesna, dok u naručju drži bebu Lazara. Radovanovići su u svoj svojoj nemaštini skromna i vredna porodica. Imaju kuću koja samo što se ne sruši, ali zato im je u dvorištu sve pod konac. Složno ga sređuju, da se bar time ponose.
NOVE TURSKE HIT SERIJE GLEDAJTE NA LINKU ISPOD
