U ruralnim krajevima Srbije, posebice na Stara planini, patrijarhalni običaji koji su oblikovali život žena bili su duboko ukorenjeni. Jedan od najstrašnijih običaja vezanih za brak bio je način na koji se tretirala devojka koja nije bila nevina prilikom udaje. Ovaj običaj, iako potekao iz prošlih vremena, ostavio je snažan utisak na istoriju i kulturu srpskog sela.
Žene su bile smatrane nosiocima porodice, a njihova čast bila je najočigledniji pokazatelj statusa u zajednici. Gubitak nevinosti pre braka često je bio doživljen kao teški prekršaj, a posledice su bile nemilosrdne. U nekim krajevima, devojka koja nije bila nevina prolazila je kroz obred “pranja časti”, koji je podrazumevao javno ponižavanje, uz fizičke ili verbalne kazne pred celim selom.
Običaj “nevestine česme” predstavljao je simbol ulaska u brak, dok je, u suprotnom, nevinost mlade bila proveravana javnim obredima. U slučaju da devojka nije bila nevina, svi su to znali, a njeno ponižavanje bilo je neizbežno. Drugi običaji, kao što je stavljanje paprika oko vrata majci devojke, dodatno su podsećali na duboko ukorenjeni patrijarhat, koji je žene stavljao u veoma teške pozicije.
Iako se danas ovi običaji većinom zaboravljaju, njihova prisutnost u istoriji srpskog društva ne može se zaboraviti. Oni nas podsećaju na teške borbe žena koje su se suočavale s društvenim normama koje su bile nesmiljene i nepravedne. Samo razumevanjem ovih običaja možemo stvoriti temelje za bolji položaj žena u društvu i sprečiti ponavljanje ovakvih nepravdi u budućnosti.