Bivši suprug Neđo, prema njenim rečima, bio je nasilan i surov prema deci i njoj.
Jelina Terzić žena je sa nesvakidašnjom sudbinom.
Živi u malom mestu Podgore, nedaleko od Lopara, a preživljava uz socijalnu pomoć.
“Moram da se borim sa životom, ne daj Bože da padnem u postelju, to neću da doživim. Ja volim svoj krompir i svoje njive, pare me ne zanimaju. Ne može da se ne radi”, kaže Jelina Terzić, čije reči odjekuje kao manifest upornosti.
Život među njivama i rekom
Uprkos reumi koja joj otežava kretanje, Jelina je sama zasadila i iskopala 400 kilograma krompira. Donedavno je veš prala vodom iz reke, koja je daleko od njene kuće, oslanjajući se na štap da se pridržava dok pešači.
“Ako stanem, kao da nisam živa”, skromno objašnjava za Jutjub kanal TV ŽIVA ISTINA.
U najtežim trenucima, uz Jelinu je bila komšinica Biljana, koja je postala njen oslonac i spas.
“Biljana mi je spasila život, odvela me kod lekara kada sam imala upalu pluća. Donosila mi je hranu i lekove, pomogla mi da ne umrem od gladi”, priča Jelina kroz suze.
Klizište joj uništilo kuću
Klizište je dodatno uništilo već trošnu Jelininu kuću, čiji su temelji popucali, a jedan deo je potpuno odvaljen. Bila je primorana da se iseli, ali zahvaljujući opštinskoj pomoći i dobrim ljudima, dobila je novi dom na korišćenje dok je živa.
“Nisam imala ništa, ljudi su mi pomogli da opremim kuću sa osnovnim stvarima”, kaže Jelina, zahvalna na ljudskoj dobroti.
Bol zbog prošlosti
Jelina je pretrpela i nezamislivu patnju u braku. Udala se u Bačkoj Palanci, gde je sa suprugom dobila šestoro dece, od kojih je jedno preminulo.
“Tata se jedno veče napio i obećao me Neđi u kafani,” priseća se Jelina trenutka kada je njen život krenuo drugačijim tokom.
Bivši suprug Neđo, prema njenim rečima, bio je nasilan i surov prema deci i njoj.
“Šestoro dece sam rodila, dečak je preminuo, ostalo mi pet devojčica. Tata se jedno veče napio i obećao me Neđi u kafani, mom bivšem suprugu sa kim sam stekla decu. Rekao mi je kome me obeća, za njega se moram udati. Neđo se okrenuo piti, nisam mogla sa njim nikako izdržati. Terao je decu da jedu i što mogu i što ne mogu, inače bi dobijali batine. Koliko puta sam i ja dobila po glavi, braneći ih. Radio je na železničkoj pruzi, imao je platu, ali mi od toga nismo videli ni dinara. Ništa nije hteo da kupi, krio je pare. Da nisam primala pomoć od Crvenog krsta u Bačkoj Palanci, deca ne bi imala šta da jedu”, pirča napaćena žena i nastavlja u dahu:
“Cepao je i palio deci garderobu. Nije dozvoljavao da spavaju u spavaćicama, već u garderobi u kojoj idu preko dana. Jednom sam otišla da donesem vode, ja se vraćam, on pocepao pidžamu sa najstarije ćerke! Bilo je potpuno golo dete! Ja se proderem: ‘Šta si to uradio?!’, a on viče: ‘Šta će deca u spavaćici’. Ćerka je tada imala 11 godina. Nije pokušao da je siluje, nije imao tu nameru. Prijavila sam ga policiji, ali nije mu se moglo ništa. Kada sam videla da je nastavio sa budalaštinama, rešila sam da odem. Obavestila sam Centar za socijalni rad, stariju decu su poslali u dom, a mlađu u hraniteljske porodice. Tada sam se vratila roditeljima u rodnu kuću polovinom 1996. godine. Šta sam muke videla, nema nigde”.
Najveći bol joj danas zadaje što sa decom nema nikakav kontakt.
“Rekli su mi da ih zaboravim. To mi je najveća rana.”
“Zaslužuje život dostojan čoveka”
Jelina je zahvalna komšinici Biljani, koja je ne samo brine o njoj već joj vraća dostojanstvo koje zaslužuje.
“Ja skuvam za decu, dođe i ona jede, operem je, pričamo. Moje dete je ošišalo i ofarbalo, jer Jelina zaslužuje život dostojan čoveka”, kaže Biljana, koja Jelinu vidi kao majku.
GLEDAJTE DDOMACE I TURSKE SERIJE
NA NASOJ STRANICI : https://radiobalkanmahala.com/