Živio je jako brzo, umro je jako rano, jer se nije čuvao svega onoga što su mu govorili doktori.
Iza njega nije ostalo ništa, samo stan na Dorćolu, a gotovo cijelu ušteđevinu je potrošio na ljude koje nikada nije vidio. To su svi znali, koliko je bio dobar i veliki čovjek.
Tako je sada po Dorćolu počela da kruži priča kako je njegov prvi komšija počeo da u po noći čuje timpane po ovom beogradskom naselju, a on je volio to da svira za svoju dušu.
Priča se proširila i po njegovoj piceriji gdje je izlazio, a kaže se da se čuje po noći iza 2 sata.
