MOMCI RAZMENJUJU ŽENE I IMAJU 5 PUTA NA DAN ODNOSE, POROĐAJ JE POSEBNA PRIČA: Najstariji narod vodi ljubav na ŠOK način

Bušmani, poznati i kao San narod, predstavljaju jednu od najstarijih poznatih kulturnih grupa na svetu. Danas ih ime svega 100.000 hijada, a svoj način života nisu pormenili od nastanka. Sve što imaju, nose na svojim leđima, a mesto stanvovanja menjaju kada im zafali hrane. Kuću naprave za dan, izuzetno dobro poznaju okolinu, a najviše ih ima u zemljama poput Bocvane, Namibije, Južnog Sudana, Angole i Zimbabvea.

Tradicionalni način života Bušmana bazira se na lovu i sakupljanjeu hrane. Takođe, poznati su po svojoj bogatoj kulturnoj baštini, uključujući specifičan jezik poznat kao “kliktavi jezik”. Veoma su nadareni za umetnost, te srtaju po stenama, pleue i izrađuju nakit od prirodnih materijala.

Bušmani, Pleme Bušmani

foto: Printscreen Youtube / Andrej Maricic Pustolovine

Još uvek uspevaju da odolevaju modernizaciji društva i svemu onome što je razvoj tehnologije doneo. I dalje žive u plemenskim zajednicama koje se dele na lovce i sakupljače.

Nikada se ni sa kim nisu mešali

Naučnici su uporedili gene Bušmana sa genima 1.462 naroda širom sveta i došli do zapanjujućeg zaključka da “priliv novih gena” kod Bušmana ne postoji, što pokazuje da se oni nisu mešali ni sa kim.

Bušmani pripadaju najstarijem sloju stanovništva Afrike i veoma se razlikuju od ostalog afričkog stanovništva. Živi u prirodi i od prirode, i toliko se aklimatizovao svome podneblju da je postao pravi medicinski fenomeni.

Uz nizak rast, kosu oblika zrna papra i steatopigiju, Bušmani se odlikuju svojom prilagođenošću vrućem i isušenom beskišnom području, što se vidi po nepostojanju znojnih žlezda, nemogućnošću da pljunu i izvanrednom zaštićenošću ženskih polnih organa velikim usnama. Oni se savršeno orijentišu u svom jednoličnom nepreglednom području, a ipak ne postoji nijedan zapis da se neko od njih izgubio, ili da je umro od žeđi.

Pleme Bušmani
foto: Shutterstock

Neobični običaji Bušmana

Bušmani, kao ovačko-sakupljačko stanovništvo, love lukom i strelom antilope i drugu manju divljač, i sakuplja jestivo korenje i druge delove biljaka.

Boravišta Bušmana su skloništa od trave, šiblja ili koža. Vole otvoreni prostor, i vode nomadski život organizovan po malim mobilnim grupama koje se sastoje od nekih 25 osoba, muškaraca, žena i dece.

Veče je vreme njihovog okupljanja kada jedni drugima prepričavaju šta ima se dešavalo tokom dana. Pevaju, puše i dogovaraju oko obaveza za sledeći dan. Ali, pre nego što svane, ustaju i spremaju se za lov, a babun im je omiljena hrana, jer je pun masti i mogu da budu dugo siti. U lovu poglavica ide prvi, a svi ostali ga prate.

Bušmani su šamanisti. Kod njih postoji vera u spiritualno biće – Kagen, on je stvaralac mnogih stvari i junak brojnih mitova, označava bogomoljku.

Bušmani, Pleme Bušmani
foto: Printscreen Youtube / Andrej Maricic Pustolovine

Eland (Taurotragus) je njihova najsvetija životinja. Savremeni Bušmani veruju u dva boga, jedan živi na istoku, a drugi na zapadu, takođe kao i južni Bušmani veruju u duhove mrtvih, ali obožavanje predaka nije prisutno.

Jezik Bušmana pripada kojsanskoj grupi. Neobičan je zbog svojih „klik“ glasova koji zvuče poput pucketanja jezikom.

Ljubavni odnosi u plemenu

Bušmanima je se*s vrlo bitna stavka svakodnevnog života.

– Malo je više bitna, nego kod većine ljudi, vode ljubav po nekoliko puta tokom danas i tako cele godine. Nemaju gde, nego u svojim kolibama, gde svi spavaju na podu. Tako se oslobađaju stresa zbog toga su stalno nasmejani i opušteni.

Bušmani, Pleme Bušmani
foto: Printscreen Youtube / Andrej Maricic Pustolovine

Vrlo je zanimljiva i priča o vezama u plemenu.

– Svaki muškarac može da ima jednu ženu i ona je samo njegova. Nakon nekog perioda života i dece, parovi se jednostavno zamene. Jedni drugima daju žene i sve ispočetka, bez ikakve ljubomore. Deca ostaju sa majkom koja ide kod novog muškarca. A njemu će u narednim godinama rađati opet decu. Sva ta deca imaju zajedničke majke i cela zajednica brine o njihovom vaspitanju, kao jedna velika porodica. A zamena partnerki može da bude i sa nekom drugom grupom, što je dobro, jer se izbegavaju genetski problemi prilikom sklapanja braka sa rođacima unutar iste zajednice – objašnjava Andrej.

Sa druge strane, mlade devojke ili momci mogu da odu u drugu grupu i da upoznaju budućeg partnera, živeći sa njim mesec dana. Nakon tog perioda, ako se svide jedno drugome, vraćaju se u matično pleme, gde nastavljaju život zajedno.

1 / 9 FOTO: PRINTSCREEN YOUTUBE / ANDREJ MARICIC PUSTOLOVINE

Dame su veoma posebne

Steatopigija je još karakteristika žena u plemenu Bušmana. To je pojava namernog akumuliranja visokog nivoa masnoće u mišićima zadnjice i bokovima.

– Postiže se time što žene hrane uglavnom babunima, a obred se sporovdi u kolibama koje su specijalno napravljene za to. Za njih je to ideal lepote.

U plemenu žene uglavnom skupljaju jestivo korenje biljaka i voće.

– Osim što brinu o deci, i one idu u potragu za hranom. Ali sa njima ide obaveno i jedan muškarac iz plemena kako bi ih čuvao. Uvek su raspoložene za drzuženje i mnogo pričaju. I trudne idu da traže hranu – kaže Andrej.

Plodnost se kod njih pojavlju sa tek 19 ili 20 godina, zbog načina života koji vode. Obično rode 3 ili 4 deteta, a životni vek Bušmana retko kad pređe 50 godina.

– Porađaju se samo i u tišini, izvan kampa u žbunu, jer ne smeju da puste glas. Pre će im teći suze i ugrišće se za ruke, nego da zakukaju zbog porođajnih bolova – rekao je Maričić.

Bušmani, Pleme Bušmani
foto: Printscreen Youtube / Andrej Maricic Pustolovine

Vesele cigare

Tradicionalni metod paljenja vatre je s dva štapića. Tvrđi štapić drži se među dlanovima i brzo okreće u rupi udubljenoj u mekšem komadu štapića koji se pridržava stopalima. Suvo lišće ili trava služi kao potpala koja će lako planuti.

Obično je koriste kako bi pušili punku punku, halucinogenu biljku koja je nekoliko puta jača od marihuane. Ovaj ritual predstavlja deo njihove tradicije.

Biljku nalaze tokom kišne sezone, a tokom sušne sezone koriste slukupi.

– Puše svaki dan, tokom cele godine i to čak 5 puta dnevno. Razlog tolikog pušenja je verovanje da se tako opuštaju, ali i da imaju više snage za lov i druge aktivnosti – pričao je Andrej Maričić, koji je proveo nekoliko dana sanjim

Bušmani ostaju važan deo etničke i kulturne raznolikosti Afrike, a njihova tradicija i doprinos svetskoj kulturnoj baštini priznati su na međunarodnom nivou.(RBSM-RADIO)

 

 

GLEDAJTE NAJNOVIJE SERIJE – SVE EPIZODE NA SAJT

KLIKNI OVDJE          www.rbsm-serije.com

Pratite nas na            INSTAGRAMU            I         FACEBOOKU 

(RBSM-RADIO)