Goran Raspor iz Hrvatske ima životnu priču koja bi mogla da posluži kao scenario za film. Naime, od samog rođenja postao je beskućnik, sudbina ga nije mazila, a on je jalo mali morao da se susreće sa raznim stvarima.
Majka ga je ostavila sa samo 2 mjeseca ispred prodavnice i to u kesi za hljeb i od tada mu više nikada nije pružila ljubav, toplinu i podršku.
“Izvadila je veknu hljeba i mene ubacila u platnenu vreću. Trgovac je zvao policiju i Socijalnu službu, došli su po mene, onda su me odvezli u jaslice na Potok do treće godine. Od treće do 14. godine sam bio u Domu za nezbrinutu djecu Lovran. Od 14. do 18. u Centru za odgoj i sa 18 godina i pet dana opet na ulici”, rekao je Goran.
Poželio je da sazna odakle potiče, gdje su mu korijeni i ko su mu roditelji, te je u 32-oj pronašao majku.
“I ja nazovem mamu, u telefonskom imeniku sam našao njeno ime i prezime, a ona je rekla: ‘Šta ti hoćeš od mene?’. Ja sam rekao ništa, samo da vidim ko ste, šta ste… Tad mi je rekla da ne želi da ima posla sa mnom. Pa sam je pitao da li zna ko mi je otac, a ona je rekla: ‘Otac vam je na Rabu.’ Ja sam rekao dobro, kako se zove, ona kaže tako i tako i ja u imenik, pošto vidim da ona nije uopšte bila zainteresovana za mene i tad sam nazvao oca i on je došao…”
A onda se ponadao da će dom pronaći kod oca.
“Njegova žena je navaljivala da ja dođem da živim sa njima na Rab. Radio sam u pekari i živio sam tamo i brinuo se o njima, jer su oni doživjeli jednu tragediju. Izgubili su dijete u saobraćajnoj nesreći na motoru. Ja sam tek sa 32 godine shvatio šta znači imati oca ili majku. Do tada ja to nisam znao uopšte, za mene je to bila nepoznanica…”, rekao je Goran.
Živio je sa porodicom njegovog oca 10 godina, sve dok se otac nije razbolio i preminuo.
“Ja sam pitao njegovu ženu da li hoće da se ja iselim, ona mi je rekla ‘Ne, ne treba, ti si moj sin’, međutim nakon godinu dana ona mi je promijenila bravu. Ja dolazim iz pekare, noćna smjena, stavljam ključ, a ne mogu da uđem u kuću. Šta je ovo? Kucam, a kaže ona – ti tu više ne stanuješ. Najradije bih da ih nikada nisam ni upoznao. To je žalosno, ali je tako”, rekao je Goran i otkrio da je tada opet ostao bez krova nad glavom:
“Kada je otac umro ja sam tada pokrenuo ostavinski postupak i obratio sam se udruženju Oaza koja se brine za beskućnike, oni su me primili, a postupak i dalje traje”, rekao je Goran.
Objasnio je poslije da koliko on zna, roditelji su ga ostavili jer su bili premladi i nisu htjeli bebu i on im ne zamjera. Na kraju dodaje:
„Život je borba! Nisam zamišljao nijedan drugi život, ovaj je dobar. Takav je, trnovit, bolan, ali to je život. Bilo bi lijepo da sam imao porodicu, da nisam beskućnik, ali mi ne biramo roditelje, to je na njima”, zaključio je Goran. (RBSM-RADIO)
http://
