BIO JE PRVI VODITELJ PRVOG DNEVNIKA: Pričali su da je završio kao pijanac i boem, a prava istina je daleko BOLNIJA

Mića Orlović je bio poznato lice na TV Beogradu koje su poznavali i oni koji nisu imali priliku da ga gledaju dok su odrastali, ali su ga se sećali kao deo svojih dečjih uspomena. On je bio novinar, urednik i voditelj na TV Beogradu (TVB), što je bitan deo istorije te nacionalne televizije. Mića je bio tamo od samog početka, i prvi je voditelj “Dnevnika” koji se emitovao iz studija na beogradskom Sajmu.

Miloje Mića Orlović rođen je 1934. godine u Valjevu. Bilo bi pogrešno pripisati njegov savršen govor činjenici da potiče iz kraja u kojem se govori pravilan srpski jezik. Mića nije krio da su njegov savršeni akcenat i dikcija rezultati rada sa lingvistima SANU, dodajući da nikada nije mogao da čita tako brzo kao Dušanka Kalanj.

Detinjstvo Miće Orlovića

Drugi svetski rat zatekao ga je u Sarajevu, odakle je njegova porodica proterana. Okupaciju je proveo u Velikom Gradištu i, posle završetka Drugog svetskog rata, ponovo se vratio u Valjevo. U tom gradu se bavio sportom: stonim tenisom, atletikom i košarkom, u kojoj je postigao popriličan uspeh, jer je igrao i u klubu “Metalac“. Smatrao je da bi postao sportista da nije ušao u medijske vode.

Njegovi medijski počeci bili su tokom odsluženja vojnog roka u Bileći, gde je radio na razglasu u kasarni. U Bileći je služio vojsku sa Stipom Mesićem, za koga je kasnije govorito da je već tada pokazivao velike organizatorske sposobnosti i sa kojim je uvek ostao u korektnim odnosima.

Karijera Milivoja Miće Orlovića

Razglas, kao početak medijske karijere, danas može zvučati čudno, ali u ono doba to nije bilo tako. Mića Orlović je nastavio da radi na razglasu i kada je došao na studije u Beograd, u Studentskom gradu.

Mića Orlović
foto: preentscreen/Youtube

Nakon što je položio audiciju, počeo je da radi kao spiker u Radio Beogradu. Čitanje jutarnjih vesti zahtevalo je rano ustajanje i ta navika ostala mu je do kraja života. Iz Radio Beograda su ga poslali na televizuju, koja se tada osnivala. Bio je prvi spiker u Dnevniku, ali nikada nije tome pridavao toliki značaj kao što su to činili drugi.

„I sam sebi zvučim kao papagaj kada o tome govorim“, rekao je 2010. godine, ali je, na molbu novinara, ipak ispričao kako je to izgledalo.

„Za razliku od radija, više nisam gledao u tehničara, koji pomera reglere, već sam pred sobom imao kamermana. Doduše, ta slika je bila velika pomoć, koju nisam imao na radiju. Kada se prvi Dnevnik završio, svi su skakali od sreće, jer nigde nismo pogrešili. Ne znam koliko me je ljudi videlo te večeri. U to vreme, nije bilo televizora po kućama, ali su svaka bolja radnja i restoran imali televizor i ljudi su tamo gledali televiziju. U početku nisam imao tremu, ona je stigla kasnije, kada sam shvatio koliko je sve to, u stvari, ozbiljno“.

Prelazak Miće Orlovića iz Dnevnika u redakciju zabavnog programa, predstavljao je novi korak, ne samo u njegovoj karijeri, već i u istoriji TVB. Do toga je došlo na predlog Bila Bernsa, producenta američke televizijske kuće NBC, koji je bio savetnik u TVB i koji je smatrao da je Mića idealan za voditelja zabavnih programa.

Prelezak sa radija u redakciju

Prelazak u redakciju zabavnog programa doživeo je kao osveženje jer je, kako je govorio, Dnevnik za njega postao rutina.

Osim Dnevnika, Mića je ostao zapamćen i kao voditelj kvizova, iako se time bavio samo osam godina.

Kvizovi su, u ono doba, bili znatno zahtevniji od današnjih i takmičari su se neretko preznojavali mučeći se da daju tačan odgovor. Sposobnost Miće Orlovića da takmičare opusti svojom ljubaznošću, neposrednošću i prirodnošću, donela mu je priznanje i poštovanje publike. Mića je bio voditelj i velikog broja muzičkih festivala i to je radio sa puno šarma.

U redakciju programa za inostranstvo prešao je 1978. godine. Iz ove redakcije je mesečno izlazilo 820 video kaseta, koje su slate klubovima naših iseljenika gde su prikazivane. Ovaj posao radio je do 1990. godine kada je počeo da se emituje satelitski program. Mića je smatrao da je prelazak na emitovanje isključivo preko satelita bila greška, jer su satelitske antene, u to vreme, bile skupe i većina naših iseljenika nije mogla da ih kupi što je doprinelo tome da Srbija izgubi medijski rat.

Početkom devedesetih godina, Mići Orloviću je ponuđeno da se učlani u SPS, JUL ili SRS.

„Nisam hteo to da učinim. Ja sam izašao iz Saveza komunista 1982. godine, tako što sam iscepao partijsku knjižicu zbog nepravilnosti u raspodeli stanova, koju je vršila stambena komisija u kojoj sam bio član“.

Poslali su ga na prinudni odmor i tako je završio karijeru

Poslat je na prinudni odmor sa mnogo manjom platom, a bila je kažnjena i Mićina supruga, koja je, takođe, radila u TVB.

„Mislim da me nisu otpustili samo zato što sam bio popularan. Kada sam 2000. godine otišao u penziju, preporodio sam se, jer sam imao dobre koeficijente i penzija mi je bila dobra“, govorio je Mića o tom dobu.

Posle ubistva Zorana Đinđića, Mića je pokušao da se vrati u medije.

„Pokušao sam, video sam da mi to ne polazi za rukom i povukao sam se“.

Govoreći 2010. godine o tome šta se promenilo u televiziji od njegovog vremena do danas, Mića je rekao:

„U moje vreme, bio je to drugi svet, drugi odnosi prema tom poslu. Kada je došlo do sveopšteg rasula, to je postao posao iz koristi. Ljudi su postali alavi. Cilj je bio dočepati se nekog mesta, većih para i mogućnosti da se manipuliše ljudima. Počeli su da se šire zloba i pakost. Malo je ljudi tome odolelo. Oni, koji su odoleli, povukli su se. Preovladao je biznis po svaku cenu“.

Po svemu sudeći, biografija Miće Orlovića ne predstavlja samo istoriju TVB, već i savremenu istoriju Srbije.

Na prinudnom odmoru

Nakon Titove smrti, zavladala su burna vremena u Jugoslaviji, a takvo stanje u državi uticalo je i na profesionalni život Miće Orlović.

“Tadašnji direktor Goran Miljković me odredio za odgovornog urednika programa za inostranstvo. Imali smo sjajnu ekipu na jugoslovenskom nivou. To je bio najljepši period mog televizijskog obitovanja. Tih 12 godina smo putovali po svetu, radili emisije o našoj dijaspori. Imao sam veliku odgovornost, puno se radilo, ali je bilo i lepo. Držao sam 17 televizijskih privatnih stanica u Americi i Kanadi koje su bili dobre sve do 1990. godine kada je jedan od direktora doneo mudru odluku da prerano pređe na satelit. Pošto sam se bunio i stavio veto, oni su me ‘skinuli’. I kad su me tu ‘skinuli’, teško je išlo dalje. Dve, tri godine bio sam vraćen u marketing. Ja s marketingom pojma nemam! Ali, dobro – bio sam programski urednik. Napravio sam dva kviza, ‘Ginis’ i ‘Istorija srpskog naroda’. Posle sam izbačen – kao nepodoban. Imao sam prinudni odmor. Dobijao sam 33 odsto od plate i morao sam da ćutim do penzije. Od 1996. godine na ovamo je izgubljeno vreme. To su bile moje najzrelije godine, a sedio sam kod kuće, čuvao ženu i ona mene”, pričao je Mića sa setom.

Uvek vozio dobre automobile, ali nikad nije kupio imanje

Nakon završetka karijere Mića je pričao da se kaje što nikad nije kupio imanje za “stare dane”.

“Često sam putovao i vozao dobra auta. Recimo, ‘ajkule’, auto iz snova. Imao sam dva reklamna komada. Mogao sam da imam imanje, ali sam se kasno setio toga. Obožavao sam prirodu. Dobio sam ponudu, blizu Beograda, kod Šumica, da kupim kućicu od 150 kvadrata s dvorištem. Bila je ideja da dam svoj stan od 84 kvadrata i da uzmem kredit na tri godine. Ali bio sam kukavica. Bojao sam se kredita“, poverio se Mića.

Kako je zaprosio svoju suprugu Biljanu

“Baš sam tada došao na funkciju šefa programa za inostranstvo. Moj kum Drago Ilić mi je tada rekao da će mi sekretarica biti Biljana Vukičević. Bio sam razveden već tri godine. Moj kum mi kaže da je Biljana zaljubljena u mene, te da trebam da obratim pažnju na nju. To sam učinio i tada sam shvatio da ona potiče iz divne crnogorske porodice. Pozvala me je na ručak kod roditelja. To je trebalo da bude prosidba na starinski način. Njenom ocu sam objasnio da sam bio oženjen i da imam kćerku. I nakon mesec dana sam Biljanu pitao: ‘Je li, mala, da li ja nešto za vas značim’. A ona meni: ‘Čućeš, za koji dan, sada idem prvo do Podgorice i roditelja’. Čim se vratila iz Podgorice, otišli smo pravo kod matičara. Ona je osoba iz mog sveta. Uvek me razumela i lako smo komunicirali. Jako voli moju kćerku. Družimo se i s bivšom ženom. Baš treba da budem zadovoljan sudbinom koja mi je pružila neki mir”, govorio je Mića sa radošću pred kraj karijere.

“Mića Orlović bio je ne samo eminentni TV voditelj, već i neka vrsta jugoslovenskog pandana Džona Vejna. Kršan i markantan, sa humorom alpari onom teksaškom, vodio je kvizove i kontakt emisije ležerno i urođenom lakoćom. Zabavan ali i odrešit, predstavljao je prototip balkanskom muškarca/kauboja naspram feminiziranih tipova koji su kasnije naselili ekrane noseći svilene kravate i minđuše”, opis je Miće Orlovića od strane poštovala njegovog rada.

Smetale su mu priče koje su o njemu kolale

Uvek su mu smetale razne priče koje je slušao o sebi, ali nije preterano obraćao pažnju na njih:

– Čaršija je oduvek volela da izmišlja priče o javnim ličnostima. Šta sve nisam bio! U navodnim saobraćajnim nesrećama gubio sam noge i ruke… Čak su pričali da imam drvenu nogu! Bivao sam po tim pričama i notorni pijanac i šta sve ne! – govorio je.

U jednoj ispovesti je priznao da nikad nije bio veliki boem, a svi su ga doživljavali suprotno:

– Vide me u kafani kako sa društvom pijem votku i već sutradan krene priča: “Mića svaki dan pijanči. Sve to pijano! Mangupi!” Nikada nisam bio neki boem. Možda malo, početkom 80-ih. Ali, posle dve, tri godine primetim da mi je prešlo u naviku da se nalazim s tim društvom da bih otišao da popijem. Povučem se i tako postanem, kako su me nazivali – pobegulja. Imao sam sreću kao sportista da ne podnosim alkohol. I ti letnji festivali koje sam vodio bili su mi mnogo naporni, jer se posle programa noću do nekog doba ostajalo u kafani. A ja sam voleo noću da spavam. Po navici ustajem u 5:30 ujutru, bez obzira na to kada legnem – ispričao je u ispovesti.

Neko bi rekao da bi takav njegov završetak bio nešto najgore, međutim, daleko je bolnije što je takav novinarski doajen i boem završio karijeru tako što su ga poslali na prinudni odmor.

Otišao je tiho i dostojanstveno tog 13. februara 2013. godine kako je jednom prilikom ispričala jedna sestra iz doma u kome je proveo poslednje dane života:

– Pogledao me je uz osmeh, kazao: „E, dosta je bilo“, okrenuo se na drugu stranu kreveta i zauvek zaspao – sa setom u glasu i očima ispričala je za „Blic“ Gordana Perić, glavna sestra Doma za stara lica u Beogradu, u kojem je legenda televizijskog novinarstva Miloje – Mića Orlović umro u 79. godini života.

 

NOVE TURSKE HIT  SERIJE  GLEDAJTE  NA LINKU ISPOD

https://rbsm-serije.com/