Bajden stiže u Evropu u PRELOMNOM trenutku: Poseta koja bi mogla da promeni čitav TOK rata
Američki predsednik Džo Bajden i njegove kolege svetski lideri nadaju se da će predstaviti paket novih mera za kažnjavanje Rusije, pomoć Ukrajini i demonstriranje jedinstva Zapada na nizu hitnih samita u Evropi ove nedelje.
Ipak, osim dramatične demonstracije odlučnosti, malo posmatrača veruje da će sve oko čega se lideri mogu dogovoriti biti dovoljno da se prekine krvoproliće u Ukrajini i ruski predsednik Vladimir Putin odvrati od daljih napada.
Otkako je pre otprilike dve nedelje prvi put pomenuta mogućnost samita lidera NATO-a, američki i evropski zvaničnici razgovaraju o potencijalnim najavama novih akcija koje bi lideri trebalo da daju na kraju skupa, piše CNN.
To bi moglo da uključi nove runde sankcija ruskim oligarsima, dodatne mere koje ograničavaju finansije zemlje i nove korake za ograničavanje uvoza ruskih energenata. U toku su i diskusije o pružanju veće podrške Ukrajini, uključujući nove pošiljke vojne ili finansijske pomoći za jačanje odbrane zemlje.
A Bajden je ostavio otvorenu opciju da poveća broj američkih trupa u NATO članicama duž istočne ivice alijanse, što bi pojačalo američku posvećenost evropskoj odbrani u kritičnom trenutku.
Ali surova realnost da je malo verovatno da će ti potezi obuzdati Putinov rat baciće senku nad Bajdenovom posetom Briselu na vanrednom sastanku Organizacije Severnoatlantskog pakta, zajedno sa specijalnom sednicom Evropskog saveta i skupom G7. Bajden bi takođe mogao da doda još jednu stanicu u istočnoj Evropi, potencijalno Poljskoj, rekli su zvaničnici.
Iako je Bajden bio uspešan u okupljanju evropskih i azijskih saveznika oko niza sankcija i vojne pomoći, on i njegove kolege iz NATO-a povukli su granicu gde će njihova podrška prestati. I dok se čini da sve strane podržavaju diplomatsko rešenje krize, američki i evropski zvaničnici kažu da su parametri takvog rešenja i dalje mutni.
Stoga ostaje otvoreno pitanje kako Bajdenova poseta Evropi – jedan od prelomnih trenutaka njegovog predsedništva – može da promeni tok najgoreg sukoba na kontinentu od Drugog svetskog rata. I to predstavlja još jednu tačku za diskusiju koju svetski lideri moraju da pokrenu – šta će se dogoditi ako, ili kada, Ukrajina više ne može da izdrži napad Rusije?
– Moraće da razmotre šta će se desiti ako Ukrajina bude izgubljena. Nakon što odmere šta će se desiti ako Ukrajina padne, moraju da razmotre šta više može da se uradi da bi se Ukrajina održala u borbi. Da, postoji rizik. Uvek postoji rizik u suočavanju sa Putinom – rekao je penzionisani general armije Vesli Кlark, bivši vrhovni komandant NATO saveza.
Ukrajinski lider je prošle nedelje javno izazvao Bajdena da preuzme odgovornost za okončanje borbi. U emotivnom obraćanju Кongresu, u kojem je pozvao na zonu zabrane letova i pomoć u nabavci borbenih aviona, predsednik Volodimir Zelenski se direktno obratio Bajdenu, koji je posmatrao iz svoje privatne biblioteke na trećem spratu Bele kuće.
– Biti lider sveta znači biti vođa mira – rekao je Zelenski na engleskom.
Bajdena je takođe pozvao bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko da poseti Ukrajinu kao “simbol naše solidarnosti” tokom njegovog putovanja u Evropu ove nedelje.
Foto: EPA-EFE/Ken Cedeno / POOL
Ti lični apeli će imati odjek kod čoveka koji se u predsedničkoj jampanji zakleo da će obnoviti američko vođstvo, obnoviti saveze SAD i odbraniti demokratiju od plime autoritarizma, piše CNN.
Nigde taj izazov neće biti relevantniji nego na ovonedeljnim hitnim razgovorima, gde će lideri tražiti od Bajdena pravac i cilj.
Ipak, kako su samiti najavljeni prošle nedelje, neke evropske diplomate su otkrile zabrinutost zbog, kako smatraju, nedostatka značajnih koraka koji bi lideri mogli da preduzmu na skupu koji će i Rusija i Ukrajina pažljivo pratiti.
Glavne stvari koje Ukrajina želi, poput pomoći NATO-a u uspostavljanju zone zabrane letova ili obezbeđivanju borbenih aviona iz sovjetske ere, za sada se ne razmatraju dok Amerika i njeni partneri nastoje da izbegnu direktnu konfrontaciju sa Rusijom. To znači da će se svaka najava koja izađe sa sastanaka verovatno više fokusirati na povećanje pomoći koja se već pruža ili na primenu novih sankcija Rusiji.
– Bajden se raduje što će videti svoje kolege licem u lice. Pretpostavljam da će dooneti niz novih mera koje će moći da obelodane i primene tokom tih razgovora, ali neću da ih preduhitrim – rekao je zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner prošle nedelje za CNN.
Objavljivanje velike najave tokom samita pomoglo bi da se naglasi trenutno jedinstvo među saveznicima, za koje američki zvaničnici kažu da je iznenadilo Putina dok se njegova vojska bori sa gubicima na terenu.
– Pogrešio je u vezi sa Zapadom. Mislim da je mislio da će biti nekih ukora, možda nekoliko sankcija, ali mogao je da nastavi. On je zapravo inspirisao oživljavanje NATO-a. A Zapad je ujedinjen u opoziciji i pokušava da obezbedi ne samo neku vrstu jačanja NATO-a i bočnih zemalja na granici Ukrajine, već i pružanje podrške Ukrajini – rekla je Mari Jovanovič, bivša američka ambasadorka u Kijevu.
Pitanje Kine
Predstojeći samit će takođe pružiti Bajdenu priliku da testira stavove svojih kolega o još jednom pitanju – šta da radi ako kineski predsednik Si Đinping odluči da pruži Rusiji vojnu ili ekonomsku podršku, kao što je Putin tražio.
U 110-minutnom razgovoru sa Sijem prošle nedelje, Bajden je izneo “implikacije i posledice“ nastavljanja sa tom podrškom. Ali kažnjavanje Кine – druge po veličini svetske ekonomije – bilo bi mnogo komplikovanije nego što je bilo sa Rusijom, i zahtevalo bi isto jedinstvo sa Evropom, koja se nije uvek slagala sa Bajdenom o tome kako da pristupi Pekingu.
– Ovo je neverovatno važan samit. Održava se na hitnoj osnovi usred krize. Delimično je to da bismo bili sigurni da smo mi i naši saveznici na istoj strani, što je dobro. Ali je takođe veoma važno za slanje signala Putinu – rekao je Кurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u i specijalni izaslanik za Ukrajinu.
Volker je identifikovao nekoliko poruka koje alijansa mora da pošalje tokom svog samita, uključujući ponovno privrženost garanciji iz člana 5 o kolektivnoj odbrani i jasno stavljanje na znanje da bi upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije zahtevala odgovor Zapada.
Ali on je rekao da NATO takođe mora jasno da stavi do znanja da je Ukrajina — koja nije članica njene grupacije — ipak pitanje od kritične važnosti za njene članice.
– Mislim da je veoma važno da NATO takođe pošalje signal o Ukrajini, da je opstanak Ukrajine kao nezavisne i suverene države u Evropi interes NATO-a. Ne želimo da kažemo šta ne radimo. Ne želimo da budemo previše konkretni šta ćemo uraditi. Ali moramo da pošaljemo signal Putinu da nećemo sedeti sa strane dok on uništava i eliminiše suverenu evropsku zemlju – rekao je Volker.
GLEDAJTE NAJNOVIJE SERIJE – SVE EPIZODE NA SAJTU – KLIKNI OVDJE
Pratite nas na INSTAGRAMU I FACEBOOKU
(RBSM-RADIO)
